Kalkulator paušalca 2026

Kako se izračunava

Obaveza paušalca sastoji se iz dva odvojena dela koja se računaju na različite osnovice, i upravo to objašnjava zašto obračun nije obična množina jednog procenta. Prvi deo je porez na prihod od samostalne delatnosti po stopi od 10%, i on se uvek računa na paušalnu osnovicu iz rešenja Poreske uprave — onaj normirani iznos koji ti je određen prema šifri delatnosti, opštini, zoni u kojoj posluješ i propisanim polaznim osnovicama i koeficijentima. Važno je razumeti da paušalna osnovica nije tvoj stvarni prihod: ti možeš fakturisati znatno više ili manje, ali se porez i doprinosi obračunavaju isključivo na taj normirani iznos koji je država unapred utvrdila. Drugi deo su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje: PIO 24%, zdravstvo 10,3% i nezaposlenost 0,75%, što zajedno čini 35,05%. Doprinosi se, za razliku od poreza, računaju na doprinosnu osnovicu, koja ne sme da bude niža od najniže mesečne osnovice (51.297 RSD za 2026), niti viša od najviše (732.820 RSD, što je petostruka prosečna mesečna zarada od 146.564 RSD). Ako je tvoja paušalna osnovica unutar tih granica, doprinosna osnovica jednaka je paušalnoj i tada se porez i doprinosi računaju na isti iznos. Ako je paušalna osnovica niža od minimuma, doprinosi se ipak računaju na zakonski minimum od 51.297 RSD, dok se porez od 10% i dalje računa na stvarnu, nižu paušalnu osnovicu iz rešenja — zato kod malih osnovica zbir nije prosta množina jednog procenta. Obrnuto, kod vrlo visokih osnovica doprinosi se zaustavljaju na maksimumu, a porez nastavlja da raste linearno. Zbir poreza i sva tri doprinosa daje ukupnu mesečnu obavezu, koju puta dvanaest daje godišnju, jer paušalac obavezu plaća svakog meseca u jednakim iznosima do 15. u mesecu za prethodni mesec. Ako si zdravstveno osiguran po drugom osnovu (zaposlenje ili penzija), zdravstveni doprinos od 10,3% se u potpunosti izostavlja, dok PIO i nezaposlenost ostaju.

Doprinosna osnovica = min(max(Paušalna osnovica; 51.297); 732.820)

Porez            = Paušalna osnovica × 10%
PIO              = Doprinosna osnovica × 24%
Zdravstvo        = Doprinosna osnovica × 10,3%   (0 ako si osiguran po drugom osnovu)
Nezaposlenost    = Doprinosna osnovica × 0,75%

Mesečna obaveza  = Porez + PIO + Zdravstvo + Nezaposlenost
Godišnja obaveza = Mesečna obaveza × 12

Primer obračuna

Uzimamo paušalnu osnovicu od 70.000 RSD (podrazumevana vrednost kalkulatora), puno radno vreme, gde se plaća i zdravstveni doprinos. Ovaj iznos je tipičan za IT i konsalting delatnosti (šifre 6201 i 6202) u većim opštinama. Osnovica je iznad minimuma (51.297 RSD) i ispod maksimuma (732.820 RSD), pa je doprinosna osnovica jednaka paušalnoj — i porez i sva tri doprinosa računaju se na isti iznos od 70.000 RSD. Korak po korak, obračun izgleda ovako:

Efektivna stopa je 31.535 ÷ 70.000 = 45,05% paušalne osnovice (10% porez + 35,05% doprinosi). Pošto je osnovica unutar zakonskih granica, ova efektivna stopa je ujedno i nominalna — kod paušalca nema progresivnih razreda kao kod zarada, pa svaki dinar osnovice nosi isto opterećenje sve dok se ne dostigne najviša osnovica za doprinose. Ako bi bio/la osiguran/a po drugom osnovu (zaposlenje ili penzija), izostao bi zdravstveni doprinos od 7.210 RSD, pa bi mesečna obaveza pala na 24.325 RSD, a efektivna stopa na oko 34,75%. A da je paušalna osnovica niža od minimuma — recimo 40.000 RSD — porez bi se računao na stvarnih 40.000 (4.000 RSD), ali doprinosi i dalje na zakonski minimum od 51.297 RSD, pa zbir doprinosa (PIO 12.311 + zdravstvo 5.284 + nezaposlenost 385) iznosi 17.980 RSD, a mesečna obaveza 21.980 RSD; tada efektivna stopa raste na čak 54,95% jer minimalna doprinosna osnovica „pritiska" malu paušalnu osnovicu. Upravo zato je za delatnosti sa niskim koeficijentom važno proveriti da li ti se paušal uopšte isplati u odnosu na vođenje knjiga.

Kada se rezultat može razlikovati

Stvarna obaveza iz tvog rešenja može da se razlikuje od ove procene iz nekoliko razloga. Najvažniji je umanjenje za nove paušalce: preduzetnici koji prvi put osnivaju radnju imaju pravo na umanjenje osnovice za porez i doprinose od 50% u prvoj godini poslovanja, pa je njihova obaveza znatno niža od redovne. Najniža i najviša osnovica za doprinose menjaju se svake godine sa objavom prosečne zarade u Republici Srbiji, te se iznos doprinosa može razlikovati ako koristiš starije podatke ili ako se rešenje izdaje sredinom godine. Status zdravstvenog osiguranja takođe utiče: ako si osiguran/a preko zaposlenja ili penzije, zdravstveni doprinos od 10,3% u potpunosti otpada, dok PIO i nezaposlenost ostaju. Treba imati u vidu i da je rast paušalne osnovice zakonski ograničen, pa Poreska uprava ne može da je poveća proizvoljno iz godine u godinu. Ako delatnost obavljaš sa nepunim radnim vremenom ili samo deo godine, iznosi se srazmerno prilagođavaju. Konačno, samo rešenje Poreske uprave je jedini merodavan dokument za tačan iznos — ovaj kalkulator daje informativan obračun redovne mesečne obaveze bez umanjenja i ne zamenjuje zvaničan obračun.

Stope i pragovi

Stope poreza i doprinosa i granice doprinosne osnovice za paušalce u 2026.

Izvori i pravni osnov

Dnevnik izmena

• 2026-04-08 — Ažurirane osnovice za 2026: najniža mesečna osnovica za doprinose 51.297 RSD i najviša 732.820 RSD.
• 2026-06-15 — Dodati primer obračuna, tabela stopa i pragova, tabela zvaničnih izvora i objašnjenje doprinosne osnovice; proširen tekst o umanjenju za nove paušalce.